Entuzijazam pred novi projekat, posao. Nosi veliku koli\u010dinu dobre energije koju pravi koktel hormona u na\u0161em telu.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n
Svanulo je toplo subotnje jutro i ja sam na nekih 30-ak stepeni krenuo. Pro\u0161ao sam Gradi\u0107 u Petrovaradinu, i kre\u0107em se prema Sremskim Karlovcima i – evo ih, sti\u017eu me prvi \u201cgremlini\u201d: A da se ti Josipe lepo vrati\u0161? Mo\u017ee i neka kra\u0107a tura? Mo\u017ee\u0161 i desno da skrene\u0161 pa do vikendice na Alibegovcu?<\/em><\/p>\n\n\n\n Ka\u017eem sebi: \u201cFokusiraj se na cilj (to je vikendica na Alibegovcu jer se posle \u201csamo\u201d spu\u0161ta do Novog Sada)\u201d, i zamislim kako sam ve\u0107 tamo.<\/p>\n\n\n\n Radi. Verglam ja pedale i dalje. <\/p>\n\n\n\n Izazovi se stalno javljaju. Kada radim sa klijentima bilo kroz coaching proces ili na treninzima, ka\u017eem im – Za\u0161to ste po\u010deli da radite? Koji je taj jedan razlog zbog koga ste u\u0161li u celu pri\u010du?<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n I tako sam krenuo da se pribli\u017eavam Sremskim Karlovcima. Na kraju Karlovaca, izvor. Zastajem pijem vodu. I dopunjujem svoje bo\u010dice. <\/p>\n\n\n\n Male pobede (akcioni koraci) \u010dine da se punimo pozitivnim impulsima. Dopamin nas podsti\u010de i daje smisao. Kreirajte akcione korake da budu ostvarivi.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n E sad, znam da me \u010deka dosta fin uspon do Banstola. I, evo i mojih gremlina opet. Ovaj put su malo ja\u010di: Mo\u017ee\u0161 ti i sada da se vrati\u0161? Treba li ti ovo sada? A upale posle? …!<\/em><\/p>\n\n\n\n Izgovora uvek ima. I dosta ih je lako na\u0107i. Sla\u017eete se?<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Opet, mislim na deo koji me \u010deka na vikendici i ovaj put ga oboga\u0107ujem nekim slatki\u0161ima koji me \u010dekaju. <\/p>\n\n\n\n Sladoled. Hladno pivo \u2026<\/p>\n\n\n\n Male stvari mogu da naprave promenu. <\/p><\/blockquote>\n\n\n\n D\u017eaba. Sad je uspon realnost i noge bole. Silazim i guram bicikl. Deo po deo. Sunce pr\u017ei. A ja i dalje guram. Stajem uz put da slikam predele. Nalazim i u ovim delovima motivaciju. <\/p>\n\n\n\n Gremlini se mno\u017ee. I sad ih ima svuda oko mene. I jo\u0161 su se udru\u017eili sa komarcima koji me zbog moje sporosti tako\u0111e napadaju.<\/p>\n\n\n\n Nekada se izazovi samo re\u0111aju i nadopunjuju. Vidimo i neke koji ne postoje. <\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Opet, projektujem slike vikendice. Ovaj put dodajem i glasove koji me bodre. <\/p>\n\n\n\n I gle, eto Banstola. Super ose\u0107aj.<\/p>\n\n\n\n Opet akcioni korak koji sam ostvario. Nalet dopamina \u010dini svoje i daje nadu da je cilj ostvariv.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Ajde sad Josipe, lepo se spusti dole ka Karlovcima. Imao si vo\u017enju, pre\u0161ao si ve\u0107 20-ak kilometara. Bilo je tu i prirode \u2026 <\/p>\n\n\n\n A evo i gremlina. Sad smo ve\u0107 uigrani tim i ovo postaje igra. Tj, ja tako gledam i ja tako ho\u0107u!<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Fali ne\u0161to. Nije cilj postignut.<\/p>\n\n\n\n Idemo dalje. Penjem se od Banstola prema Stolovima. E, tu je bio najja\u010di izazov. Komarci intezivniji. Vode nestalo. Noge blokiraju. Svaku krivinu vidim kao BA\u0160 ONU od koje se spu\u0161ta. <\/p>\n\n\n\n Gremlini su postali deo mene. Sada sam ve\u0107 toliko u tome da mi je jednostavno glupo da se vratim.<\/p>\n\n\n\n I tako, pre\u0111em 10 metara, pa pauza. I opet. I znate \u0161ta – kre\u0107em se.<\/p>\n\n\n\n Nekada je samo bitno kretati se. \u010cak i kada ne znamo \u0161ta nas \u010deka, kre\u0107emo se. Sigurno imamo vi\u0161e \u0161ansi nego kada samo stojimo. <\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Nakon nekog vremena eto Stolova i sada sam sre\u0107an jer znam da je sada samo dole, prema vikendici. Letim i kre\u0107em spust. Blato je oko mene, bicikl proklizava. Novi izazov, a noge ba\u0161 nisu u top formi. <\/p>\n\n\n\n Sada mi je voda cilj\u2026 Komarci su neumoljivi. <\/p>\n\n\n\n I posle nekih 10 minuta, dobro poznata staza ka vikendici.<\/p>\n\n\n\n Onaj ose\u0107aj kada pobedi\u0161. Dobije\u0161 neki posao, projekat. Zavr\u0161i\u0161 ne\u0161to \u0161to si po\u010deo.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Osmeh i lagano spu\u0161tanje. I ovde bole noge. Ruke nesigurno ste\u017eu volan … i opet. Zadovoljstvo. Boli i zadovoljstvo pobede.<\/p>\n\n\n\n P.S. – Posle odmora sam pokosio i travnjak od oko 400m2.<\/p>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\n