Vikend je iza nas. Za mene, konkretno, to je zna\u010dilo da sam bio u prirodi. \u010cesto volim da se malo “odmetnem” u prirodu i da se poigram sa svojim \u010dulima, ose\u0107ajem za prostor i uop\u0161te prepu\u0161tanju jednom druga\u010dijem iskustvu.<\/p>\n\n\n\n
Preno\u0107ili smo na Brankovcu<\/a> na prelepoj livadi pozicioniranoj na samom obodu \u0161ume. I tu su se javili prvi izazovi, a to su prepu\u0161tanje i u\u017eivanje u trenutku. I verujete, okolina (prijatelji, poznanici, kolege) su govorili da smo ludi \u0161to pored vikendice \u017eelimo da provedemo no\u0107 u potpunoj divljini. I onda se na\u0111ete ispod neba koje je protkano zvezdama koje vam svaka za sebe pri\u010daju svoju pri\u010du i koje \u010dine da se izgubite u trenutku.<\/p>\n\n\n\n MA\u0160TANJE – klju\u010d za svaki uspeh. Opet \u0107u naglasiti. Zaboravili smo da ma\u0161tamo. Zaboravili smo da se prepustimo svim onim malim i velikim idejama koje nas motivi\u0161u i koje nam asistiraju da postignemo velike stvari.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Ustali smo, doru\u010dkovali i krenuli na na\u0161u rutu: Crveni \u010cot<\/a> – Be\u0161enova\u010dko jezero<\/a> (Jezero Beli kamen) – Mala Remeta<\/a> – Crveni \u010cot. Volim da improvizujem i tako je bilo i ovaj put. Mapa je bila uz mene i krenuli smo put jezera. Put kroz \u0161umu je bio veoma lep, \u0161ta vi\u0161e, kao ugodna \u0161etnja kroz lep\u0161e ure\u0111en park dok nismo do\u0161li do dela gde prestaje staza. I to se naravno desilo u dolini. I onda izbor: Vratiti se gore (nekih 2km uspona) ili nastaviti dalje? I onda. Ose\u0107aj. Odluka. Da nastavimo dalje. Istra\u017eujemo. I\u0161li smo dosta nepristupa\u010dnim delovima u mra\u010dnim delovima \u0161ume. Nakon nekih 30ak minuta hoda – tragovi puta i prve markacije Fru\u0161kogorskog maratona<\/a>. Ose\u0107aj POBEDE<\/a>.<\/p>\n\n\n\n