Verovali ili ne, naš mozak voli da uči i naš mozak stalno obraća pažnju, svesno ili nesvesno. Ako imamo pažnju i mozak upija dosta informacija, gde one odlaze?

Do pre desetak godina smo imali situacije da je učionica bila jedan od izvora znanja i znalo se šta se tada dešava, dođete, predavač priča, vi upijate znanje. Dodatak na znanje se nalazio u knjigama, koje smo kupovali ili uzimali u bibliotekama.

Danas imamo situaciju da je znanje svuda oko nas. Dostupno nam je na jedan klik i odlučujemo da sebe ne opteretimo znanjem jer nam je lako dostupno. Time svakako gubimo sve one delove razvoja koji su nam na raspolaganju kao ljudskim bićima.

Kada smo aktivno uključeni u proces učenja, naš mozak stvara nove nastavke, dendrite, koji su odgovorni za dodatne sinapse među neuronima. Što više sinapsi, gradimo neuroplastičnost – svojstvo našeg mozga da se razvija.

Učenje se dešava kada je naša pažnja usmerena:

  • nečim novim,
  • nečim interesantnim,
  • nekom emocijom
  • nečim značajnim za nas.

Kada se kao treneri pomeramo u smeru novih iskustava za polaznike koja su usmerena da angažuju njihov mozak u proces učenja, naši polaznici postaju entuzijastični, motivisani, prijemčivi za nova znanja i željni da se igraju i testiraju.

Kako bi onda trebali današnji treninzi da izgledaju?

#1 Uključite emocije

Treninzima prenosimo informacije kako da se nešto uradi. Prenosimo i podatke kao i modele, studije slučaja … Treninzima prenosimo i emocije! Emocije i znanja su veoma povezani. Naš mozak stalno koristi emocije i pažnju da odluči šta jeste a šta nije važno i time proizvodi veze tj. mehanizme koji odlučuju na šta ćemo se fokusirati. U isto vreme, odbacuje sve ono što mu nije važno.

Koristite emocije u treninzima. Uključite muziku, moćne priče koje publiku ne ostavljaju ravnodušnim i naravno, vaš glas i vašu neverbalnu komunikaciju, koja utiče na emocije.

Emocije su zarazne! Kada mi nešto emotivno doživimo, to transferujemo na našu publiku i slušaoce.

#2 Uključite VAK

Koliko dugo možete izdržati da sedite i slušate nekoga? Tj. da slušate nekoga a da u izlaganju nisu prisutne: zanimljive priče, diskusije, fizičke vežbe, aktivnosti, demonstracije, studije slučaja …

Ovde opet imamo zanimljivu činjenicu da kada sedimo, protok kiseonika se smanjuje i naš mozak dobija manje kiseonika i samim tim naše misli kao da postaju maglovite.

Potrebno je da uključimo sve kanale naših slušaoca:

Vizuelni kanal (V) – slike, crteži, slajdovi, boje, oblici, analogije, metafore … koristite sve ono što kod naših polaznika stvara jake mentalne slike i angažuje ih na ovom nivou.

Primer: Ispričati priču koja je vaša i koja prati sva pravila i dobre prakse kvalitetnog storytelling-a tj. pričanja priča.

Auditivni kanal (A) – muzika, zvuci, diskusije, promena boje glasa, ritma pričanja, tonaliteta … sve ono što će doneti vašoj priči dodatnu dinamiku i ponekad i tenziju.

Primer: Tokom pauza često puštam muziku koju menjam u zavisnosti od grupe, raspoloženja, dana … Najčešći feedback koji dobijam je da je muzika bila „game changer“ tj. da je dodala vrednost treningu.

Kinestetički kanal (K) – pokreti, aktivnosti, igranje sa raznim kockama, materijalima, upotreba makaza da se iseče dodatni materijal, mirisi koji vraćaju emocije, ukusi … na razne načine možemo da uključimo naše polaznike.

Primer: Više puta sam organizovao kuvanje, degustacije vina i slične aktivnosti, koje sam povezao sa temama na kojima radimo. Šta mislite, koliko im je to ostalo u sećanju 😉 ?

Poruke koje želite da prenesete će kroz ove kanale duže da ostanu da vašim polaznicima treninga. Sjajne priče koje iznosimo, su protkane ovim elementima i uključuju ih kako bi poruka ostala sa našim polaznicima.

#3 Pokrenite kolaboraciju – tj. uključenost polaznika

Paradigme su nepisana pravila koja smo stekli na osnovu naših iskustava i iskustava drugih koja prihvatamo kao svoja.

Na početku sam naveo da tradicionalno učenje kroz učionice uključuje da sedimo i slušamo predavače. To je jedna od paradigmi koja stoji na putu vrhunskih treninga.

U današnje vreme kada je pažnja rasuta i kada se borimo za svaki deo pažnje naših slušaoca, jedan od veoma efikasnih načina da angažujemo naše polaznike je da podržimo njihovu uključenost u diskusije. Da oni postanu vlasnici procesa. Time je njihova zainteresovanost i angažovanost veća, jer je to nešto njihovo. Naravno da ćemo im u početku dati polazne informacije i napraviti osnovu za njihovo eksperimentisanje i onda ćemo se skloniti i upravljati dinamikom grupe. – Ovo je izazov sa kojim se susreće većina trenera, upravo zbog paradigmi koje imamo i nosimo.

Jedan od najefikasnijih način za ovaj vid angažovanja jeste fasilitacija – metod kojim pravimo atmosferu poverenja i sinergije iz koje proizilaze rezultati. Fasilitacijom spajamo ljude da rešavaju probleme, donose razne odluke i aktivno doprinose učenju.

Fasilitacija se ne dešava ako stavimo grupu ljudi u prostoriju. To je proces kojim trener usmerava energiju grupe i pojedinca i vodi ih ka cilju.

I šta dalje?

Danas imamo situaciju da se dosta treninga dešava online i prvo pitanje koje dobijem nakon ovakvog teksta, a šta u tom okruženju?

Isto kao i u offline okruženju.

Angažujemo polaznike na emotivnom nivou, uključujemo VAK i angažujemo ih da rešavaju probleme. Nedavno sam pisao i o online edukacijama i spomenuo alate kao što su: www.MIRO.com, Microsoft WHITEBOARD, www.wooclap.com i drugi koji su pomoćno sredstvo za angažovanje polaznika.

Svakako pravite nova iskustva i ako nešto ne funkcioniše, pa probajte nešto novo 😉

Očekujem i vaša mišljenja na ovu temu …


0 Comments

Leave a Reply

Avatar placeholder

Your email address will not be published.